Sve što znam i radim danas, učila sam godinama… i zbog sebe. Da bih ustala nakon padova, “oživela” nakon “umiranja”, osnažila u sebi moć u nemoći, vratila veru u neveri…da prevaziđem ono što nije bilo dobro. Kako bih mogla dalje.
A onda… vrlo skoro…zbog spleta životnih okolnosti…odlučila sam da prevaziđem…. ljubav, sjaj u očima, vatru u srcu….i odem iz svega. I nije bilo ni do mene, ni do njega. Imala sam petlju i hrabrost, jer je to bilo jedino moguće, zbog onoga što smo imali u svojim životima.
Razumem sada svoje majstorstvo, da podržim sebe. Da imam hrabrosti da se odreknem ljubavi. Da verujem da neću zbog toga promašiti život
!
