I dalje imam hrabrosti,
da vidim realnost otvorenih očiju,
bez mraka,
senki,
i naočara za menjanje slike.
Hrabra,
da ponovo priđem vatri,
premda sam bezbroj puta sagorela.
I dalje imam hrabosti,
da se otisnem u drugu Galaksiju,
zbog pogleda na Sirius,
čiji sjaj može da mi sprži oči.
Hrabra,
za sve iz početka,
u bilo kojoj pustinji,
gde postoji samo jedna oaza – LJUBAVI.
I dalje imam hrabrosti,
da u kasne sate,
počnem igru „leptira“,
metafora i uspomena.
Hrabra,
za POČETAK KRAJA i KRAJ POČETKA.
I dalje imam hrabrosti,
da onesposobim gravitaciju,
zbog leta kroz oblake
i pozdrav Suncu.
Hrabra,
da primim teške udarce,
jer sam ustajala,
nakon svakog nokauta.
I dalje imam hrabrosti,
da se otvorim za ljubav,
„srca s ožiljkom“,
posekotina mačem.
Hrabra,
jer me u ovim zahtevnim danima,
čuva samo ljubav Lea i Aye.
I dalje imam hrabrosti,
da uradim poligraf svoje duše i vidim…istinu…
suštinu…
prazninu…
lepotu…
i milinu.
Hrabra,
jer znam sebe,
TI MOŽEŠ SVE!