I dalje imam hrabrosti, da vidim realnost otvorenih očiju, bez mraka, senki i naočara za menjanje slike.
Hrabra, da ponovo priđem vatri, premda sam bezbroj puta sagorela.
I dalje imam hrabosti, da se otisnem u drugu Galaksiju, zbog pogleda na Sirius, čiji sjaj može da mi sprži oči.
Hrabra, za sve iz početka, u bilo kojoj pustinji, gde postoji samo jedna oaza ljubavi.
I dalje imam hrabrosti, da u kasne sate počnem igru „leptira“, metafora i uspomena.
Hrabra, za početak kraja i kraj početka.
I dalje imam hrabrosti, da onesposobim gravitaciju, zbog leta kroz oblake i pozdrav Suncu.
Hrabra, da primim teške udarce, jer sam ustajala, nakon svakog nokauta.
I dalje imam hrabrosti, da se otvorim za ljubav, „srca sa ožiljkom“ posekotina mačem.
Hrabra, jer me u ovim zahtevnim danima, čuva samo ljubav Lea i Aye.
I dalje imam hrabrosti, da uradim poligraf svoje duše i vidim…istinu…suštinu…prazninu…lepotu…i milinu.
Hrabra, jer znam sebe, TI MOŽEŠ SVE!
