Čaša vina je dobro društvo.
Uvod u noć.
Na terasi u oblacima.
Amputacija povređenih delova sebe, vraća nas u život.
Koliko smo tako, osakatili sopstvenu dušu?
Za telo ćemo lako.
Ptice umiru pevajući, mi živimo verujući.
U ljubav.
I tako.. dogodi se iznenada neobičan susret, na sasvim običnom mestu.
I postanemo, neobično obični.
I shvatimo, to nema veze sa godinama.
To se ne uči.
To se dogodi.
Kada se zelenilo naših očiju, utopi u plavetnilo oka, druge osobe.
I toliko nas ima u tim drugim očima.
I vidimo da u njima, obitava naša duša.
To je naša prelepa tajna.
Zapis urezan u središte našeg bića.
Ni u jednom ogledalu nismo sebi toliko verni, kao kada se ogledamo jedno u drugom.
Jer moj si vid i tvoj sam put!
